Evropske vlade se muče da protumače Trampovu novu naredbu o cenama lekova

Evropske vlade ispituju da li ih predsednik SAD Donald Tramp može naterati da plaćaju više cene za lekove na recept, nakon što je izdao izvršnu naredbu o smanjenju cena lekova u SAD, što je uzburkalo svetsku farmaceutsku industriju.

U ponedeljak je Tramp ciljao na vlade koje plaćaju delić onoga što Amerikanci moraju da izdvoje za svoje lekove i naložio je korišćenje trgovinske politike kako bi se druge nacije primorale da plaćaju više za lekove na recept, prenosi Rojters.

Trampova administracija želi da smanji razliku između cena lekova u SAD i onih u drugim razvijenim zemljama, kao što su mnoge u Evropi, gde lekovi na recept koštaju, u proseku, jednu trećinu od onoga što se naplaćuje u Sjedinjenim Državama.

Danski ministar industrije i biznisa Morten Bodskov planira da se sastane sa proizvođačima lekova sa sedištem u svojoj zemlji kako bi razgovarali o naredbi. Nije dao detalje o sastanku.

„Neizvesnost (koju su izazvale) SAD je loša za svet“, rekao je. „Danske farmaceutske kompanije su među najboljima na svetu i od velikog su značaja za Dansku. Trampova poruka to ne menja.“

Zemlja od šest miliona stanovnika imala je koristi od širenja kompanije Novo Nordisk i ogromne potražnje za njenim lekom za dijabetes Ozempik i za Vegovijem, jednim od moćnih novih lekova za mršavljenje koje je Tramp izdvojio u svom nastojanju da snizi cene.

Novo, treća najveća kompanija u Evropi, vredna 265 milijardi evra (295,74 milijarde dolara), saopštila je da se raduje sastanku.

U SAD, cene lekova oblikuju složeni pregovori u koje su uključeni menadžeri farmaceutskih beneficija koji deluju kao posrednici između proizvođača lekova i klijenata poslodavaca i zdravstvenih osiguravača i kritikovani su zbog naduvavanja troškova. U Evropi, zemlje generalno imaju sisteme javnog zdravstva koji direktno pregovaraju sa proizvođačima i održavaju niske troškove.

Evropska komisija, izvršna vlast EU, proceniće uticaj Trampove naredbe na evropske kompanije, rekao je portparol novinarima u utorak.

Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je u ponedeljak izvršnu naredbu kojom se proizvođačima lekova nalaže da smanje cene svojih lekova kako bi se uskladile sa onim što plaćaju druge zemlje.

„Znamo da se farmaceutska industrija suočava sa izazovima i u SAD i u EU“, rekao je portparol, napominjući da se predsednica Komisije Ursula fon der Lajen prošlog meseca sastala sa rukovodiocima kako bi im se obratila zbog zabrinutosti u vezi američkih tarifa na lekove.

Trampov napor tokom njegovog prvog mandata – kroz ograničeniju izvršnu naredbu usmerenu na određene lekove obuhvaćene vladinim programom Mediker – blokirao je sud.

Tramp je rekao da ako proizvođači lekova ne smanje cene, mogli bi biti pogođeni tarifama. Njegova administracija je prošlog meseca pokrenula istragu o uvozu farmaceutskih proizvoda kao potencijalnom preteči uvođenja taksa na lekove iz razloga nacionalne bezbednosti.

„Sjedinjene Države više neće subvencionisati zdravstvenu zaštitu stranih zemalja, što smo radili“, rekao je Tramp u ponedeljak. „Ne kritikujem farmaceutske kompanije. Zapravo više kritikujem zemlje nego farmaceutske kompanije.“

Iako Amerikanci plaćaju znatno više za lekove, imaju pristup većem broju tretmana. Oko 55 odsto više lekova protiv raka lansirano je u SAD nego u Velikoj Britaniji u poslednje tri decenije, prema studiji iz 2024. godine u Britanskom medicinskom žurnalu.

Portparol kompanije AstraZeneka rekao je da kompanija podržava pravedniju globalnu podelu farmaceutskih troškova, ali da promene moraju izbeći „poremećaj nege pacijenata, potkopavanje američkog biotehnološkog liderstva ili gušenje inovacija“.

Poverljive cene

Sedam stručnjaka za cene lekova i advokata reklo je za Rojters da nije jasno kako bi administracija mogla legalno da zahteva poverljive detalje ugovora između proizvođača lekova i vlada. Te informacije bi bile potrebne jer Trampova naredba zahteva da se proizvođačima lekova daju ciljne cene u roku od mesec dana.

Stroge mere ograničavanja troškova i politike nadoknade troškova sprečavaju proizvođače lekova da finansijski problematičnoj britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi, koju finansira država, naplaćuju više za nove lekove, rekao je Danijel Haudon, zdravstveni ekonomista na Univerzitetu u Lidsu.

„Osim ako ne dođe do neke vrste prepravljanja britanskog zakona ili politike, Trampova naredba neće moći da postigne veće cene“, rekao je on.

Portparol nemačkog ministarstva zdravlja rekao je za Rojters da nije moguće predvideti kako bi se američka naredba mogla sprovesti.

Nemačka ima „jasno definisan okvir za pregovore o cenama lekova između zakonskog zdravstvenog osiguranja i farmaceutske industrije“, rekao je portparol.

Poziv razvijenim zemljama da plaćaju više za lekove kako bi SAD mogle da plaćaju manje dolazi u trenutku kada raste zabrinutost da će neizvesnost izazvana Trampovim trgovinskim ratom ublažiti 27-godišnji već slaba ekonomija evropskog bloka.

Čak i sa pretnjom carina, vlade možda neće moći i neće biti spremne da troše više na lekove, posebno kako stanovništvo stari, a budžeti za zdravstvenu zaštitu se stežu, rekao je analitičar UBS-a Trung Hujn.

Vlada Velike Britanije ne objavljuje cene koje plaća za lekove Nacionalne zdravstvene službe (NHS), ali izvor iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Velike Britanije rekao je da su cene nekih tretmana oko četvrtine onih koje plaćaju SAD.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Ipak, izvor iz jednog evropskog proizvođača lekova rekao je Rojters da bi Trampova administracija i dalje mogla da izvrši pritisak kako bi pokušala da primora vlade da promene svoje dugogodišnje prakse određivanja cena ugrađene u nacionalne zdravstvene sisteme.

„Ovo tumačim kao da je farmaceutskim kompanijama pokazao sve pregovaračke alate koje ima na raspolaganju“, rekla je Ana Kaltenbek, zdravstvena ekonomistkinja u Verdant Research-u, „i dao im neku verodostojnu pretnju na osnovu svoje spremnosti da do sada uvede carine.“

Od Trampovih carina točkovi svetske ekonomije krenuli da rđaju: Samo jedna zemlja za sad odoleva