Udovički: Politička elita krivi proteste za probleme koje nije u stanju da reši

Protesti sigurno nisu bili glavni krivac za usporavanje privrednog rasta u prvom kvartalu ove godine, ali su ogoleli činjenicu da on poslednjih godina stoji na sve slabijim temeljima, navela je predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički u svom najnovijem tekstu.

Kako navodi u autorskom tekstu za CEVES, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „konačno potrošio brze načine da podiže privredni rast“.

„Predsednik Vučić je, i pre objave podataka, izjavljivao da su protesti zaplašili investitore i turiste. Ispostavilo se da su protesti svakako zaplašili jednog investitora – državu, jer, rečima samog Predsednika: ‘Sad nema tog majčinog sina koji će bilo koji papir da potpiše’. To se vidi i po državnim kapitalnim izdacima koji su u prvom kvartalu godine, kvartalu za koji se očekivalo ubrzavanje izdataka pre svega vezanih za Expo, oni zapravo pali 3,7 odsto nominalno, a realno čak 7,8 odsto. Brze državne investicije su, do sad, služile da održe privredni rast, iako je rast izvoza usporavao“, navodi Udovički.

Prema fleš projekcijama Republičkog zavoda za statistiku (RZS), rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prvi kvartal prethodne godine spao je na dva odsto, u poređenju sa očekivanjima od 3,5 odsto.

Očekivanja su, kako navodi Udovički, uzimala u obzir izuzetno visoku osnovicu u prvom kvartalu 2023, a za celu 2025. očekivalo se četiri odsto.

Ključni doprinos ovom podbačaju, smatra ona, dalo je usporavanje javnih investicija.

„Jeste došlo i do usporavanja dotoka stranog kapitala koji se prepolovio, ali u poređenju sa baš izuzetno visokim dotokom u prvom kvartalu prošle godine“, dodaje ona.

Privredni rast povezivan sa dotokom stranih direktnih investicija

Višegodišnji solidni privredni rast Srbije do sad je povezivan prvenstveno sa snažnim dotokom stranih direktnih investicija (SDI), navodi Udovički.

„Srbija se isticala po tome što su u periodu od pandemije do kraja 2024. godine one ostale relativno visoke i postojane (porastavši od 3,8 milijardi u 2020. do 5,2 milijardi evra u 2024). Međutim, SDI nisu homogena kategorija. U posmatranom periodu značajno se promenio njihov sastav i perspektiva njihovog doprinosa održivom razvoju zemlje“, navodi Kori.

Kako dodaje, česta presecanja vrpci ispred novih, stranih, najčešće nemačkih, fabrika navikla su javnost Srbije da strane investicije poistovećuje sa investicijama u prerađivačku industriju. One su ciljane pre svega na otvaranje što više radnih mesta, što je, u samom početku ovog režima, zaista i bio prioritet.

„SDI u izvoznu prerađivačku industriju deluju dobro i jer po pravilu donose znanja, tehnologiju i generišu devizne prilive. Međutim, investicije u prerađivačku industriju samo su jedna komponenta SDI. One su činile samo 38 odsto ukupnih u 2021. kada su, realno gledano, dostigle vrhunac (1,5 milijardi evra). Od tada one padaju, tako da u 2024. čine samo 0,6 milijardi evra (11 odsto ukupnih)“, ističe.

Udovički podseća da su od 2021. godine postojano rasle samo SDI u rudarstvo i da su do 2024. godine dostigle 1,4 milijardi.

„Rasli su, naravno, i proizvodnja i izvoz rude i koncentrata bakra, koji su nesumnjivo doprineli ukupnom izmerenom rastu BDP-a. No, s obzirom na netransparentnost uslova eksploatacije, procena stvarnog efekta ovog projekta na rast i razvoj, a pogotovo u poređenju sa mogućim, zahtevala bi posebno istraživanje. U svakom slučaju, ne sumnjamo da je u pitanju propuštena prilika. Dok su cene bakra na globalnom tržištu u bumu, sa perspektivom daljeg dugoročnog rasta, rudna renta, kao i pregovaračka moć Srbije sa Kinom, su niske“, podseća ona.

Pad nadstrešnice nije izolovan incident

Ulaganje u putnu infrastrukturu sigurno je bilo produktivno u ranijim godinama, kada se investiralo u očigledne, hitne potrebe, i sa manje žurbe, smatra Udovički.

„Međutim, poslednjih godina izbor investicionih projekata radi se bez jasnih kriterijuma, sastoji se od suviše cementa, da ne kažemo maltera, a premalo opremanja, a radi se po cenu ulaganja u kapacitet države da pruža adekvatnu podršku i razvojne usluge privredi i građanima“, dodaje ona.

Udovički ističe da pad nadstrešnice novosadske železničke stanice nije izolovan incident, „kao što ni havarija u TENT-u pre tri i po godine nije bila izolovan incident, već vrh ledenog brega odloženih ili loše izvedenih ulaganja u EPS i druga javna preduzeća“.

„Za Predsednika Vučića usporavanje investicija države predstavlja ogroman problem. Ne samo da se povećava rizik od promašenih rokova za Expo, već, kao što smo ovde izložili – gubi se ključni (kratkoročni) zamajac privrednog rasta. I to upravo u trenutku kad je u uslovima političke krize Predsedniku naročito potrebno da proizvodi rezultate. Prema izjavama u javnosti, Predsednik još uvek računa da će izgubljeno vreme moći da se nadoknadi“, ističe Udovički.

Za građane, kako dodaje, problem je što politička elita krivi proteste za probleme koje nije u stanju da reši.

„Nije u stanju da investicijama podiže produktvnost privrede, jer za to je neophodan dijalog sa njom; nije u stanju ni da ih vodi brzo a odgovorno, jer za to su potrebni kompetentni i motivisani državni službenici. Nije u stanju ni da vidi, a kamoli aktivira, potencijal koji se krije u domaćoj privredi – jer za to su neophodna fer tržišna utakmica, i opet – kompetentni i motivisani državni službenici, kao i produktivna i uslužna javna preduzeća. Nije u stanju da uhvati bolje prilike koje se ipak otvaraju u evropskoj privredi u restrukturiranju – jer za to je potreban rad čitave mreže ljudi i kompetentnih i motivisanih državnih službenika. U svakom slučaju, za građane je bolje da uspori privredni rast, nego da se opet nađu neki “majčini sinovi” koji će da popuste pod pritiskom“, zaključuje Udovički.

Srpska privreda: Zverka kojoj je vreme da riče