Dupliran broj nemačkih kompanija u Srbiji nezadovoljnih poslovanjem

Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima. Međutim, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku u Vizbadenu u Nemačkoj, po prvi put u poslednjih 20 godina, otkako se istraživanje sprovodi, Srbija ima trgovinski suficit sa ovom zemljom. Rezultati istraživanja koje je Nemačko-srpska privredna komora sprovela među nemačkim kompanijama koje posluju u Srbiji, pokazuju da je deo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro, opao sa prvobitnih 39 odsto (koliko je iznosio u 2024. godini) na 34 odsto u 2025. godini.

Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće neznatno je opao, za dva procentna poena. Procenat nemačkih kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem povećao se sa šest odsto u prošloj, na 13 odsto u ovoj godini. Ukupna očekivanja kompanija članica jesu smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja.

Više od 900 nemačkih kompanija sa nemačkim kapitalom zapošljava više od 80.000 ljudi u Srbiji. Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke u 2024. godini je iznosila devet milijardi evra. Od tog broja 52 odsto iznosi uvoz u Nemačku iz Srbije, dok 48 odsto iznosi izvoz iz Nemačke u Srbiju.

Privredna situacija i očekivanja

Kada je u pitanju ekonomska situacija u Srbiji, anketirane firme većinom je ocenjuju kao zadovoljavajuću (45 odsto), nešto manje kao lošu (41 odsto), dok je samo 14 odsto ispitanih učesnika ocenjuje kao dobru.

Na pitanje kakvi su izgledi za srpsku privredu ove godine u odnosu na prethodnu, blizu 60 odsto ispitanika je odgovorilo da su izgledi lošiji, 32 odsto je odgovorilo da su izgledi nepromenjeni, dok je 10 odsto reklo da su bolji.

Trenutno poslovanje zadovoljavajuće

Trenutno poslovanje u Srbiji kao zadovoljavajuće ocenilo je 53 odsto nemačkih kompanija, 34 odsto je poslovanje ocenilo kao dobro, dok je 13 odsto ocenilo kao loše.

Takođe, kompanije koje su učestvovale u anketi navele su pretežno da smatraju da će se njihovo poslovanje pretežno razvijati bez promena u odnosu na prethodnu godinu ili da će poslovanje ići na bolje, dok samo mali deo njih smatra da će poslovanje biti lošije u odnosu na prethodnu godinu.

Da će razvoj investicija ostati isti smatra blizu polovine ispitanika, ali i to da se broj zaposlenih neće menjati u odnosu na prethodnu godinu.

Da javne subvencije, bilo da dolaze iz EU fondova ili državnih investicionih podsticaja, utiču na odluke o investiranju smatra samo četiri odsto nemačkih kompanija koje su učestovale u anketi i koje posluju u Srbiji. Da subvencije utiču u velikoj meri na konačnu odluku smatra 22 odsto njih, da u maloj meri utiču smatra 34 odsto, a da ni na koji način nisu relevantne za odluke o investiranju smatra 40 odsto kompanija.

Međutim, i pored toga, skoro polovina kompanija smatra veoma važnim priključivanje Srbije Evropskoj uniji. Tako su kao zadovoljavajuće kriterijume u Srbiji kompanije navele komunikacije, odnosno kvalitet mreže i usluga, snabdevanje energijom, produktivnost i spremnost zaposlenih za radni uspeh, ali i sistem visokog obrazovanja zaposlenih i kvalifikaciju kadrova.

Kao nezadovoljavajuće kriterijume u poslovanju, nemačke kompanije vide na prvom mestu borbu protiv kriminala i korupcije, kandidatski status za ulazak u EU, pravnu sigurnost, efikasnost javne uprave, transparentnost javnih nabavki, ali i političku i društvenu stabilnost.

Na pitanje gde vide najveće rizike u privrednom razvoju kompanije u narednih 12 meseci, privrednici iz Nemačke koji posluju u Srbiji naveli su da je najveći rizik u privrednim i političkim odnosima (72 odsto), zatim u pravnoj sigurnosti (48 odsto), u potražnji (47 odsto), troškovima rada (38 odsto), nedostatku radne snage (37 odsto), cenama energije (22 odsto) i u cenama sirovina (22 odsto).

Krediti za mlade „namešteni“ za prodaju zgrada građenih za EXPO: Koji stanovi ne mogu na „Vučićev kredit“?