Globalna auto-industrija u krizi: Proizvodnja zaostaje zbog manjka retkih minerala iz Kine

Pojedine evropske fabrike auto-delova obustavile su proizvodnju, a Mercedes-Benc razmatra kako da nadoknadi nestašicu retkih zemnih elemenata, usled sve veće globalne zabrinutost zbog štete koje nastaju od kineskih ograničenja izvoza kritičnih minerala.

Kineska odluka iz aprila da obustavi izvoz široke lepeze retkih zemnih elemenata i srodnih magnetnih metala potresao je globalne lance snabdevanja koji su ključni za proizvođače automobila, vazduhoplova, poluprovodnika i vojne tehnike širom sveta, javlja Rojters.

Kineska dominacija u industriji kritičnih minerala, ključnoj za zelenu tranziciju, sve više se posmatra kao glavna poluga uticaja Pekinga u aktuelnom trgovinskom ratu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Naime, Kina proizvodi oko 90 odsto svetskih retkih zemnih elemenata, a predstavnici automobilske industrije upozorili su na sve veću pretnju po njihovu proizvodnju zbog zavisnosti od kineskih dobavljača.

„To samo opterećuje sistem koji je visoko ustrojen, gde se delovi naručuju mnogo nedelja unapred“, rekla je na prošlonedeljnoj konferenciji investitora Šeri Haus, šefica finansija u Fordu.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič rekao je u sredu da su se on i njegov kineski kolega složili da se situacija sa retkim mineralima „što pre razjasni“.

„Moramo smanjiti našu zavisnost od svih zemalja, posebno od niza zemalja poput Kine, od kojih smo 100 odsto zavisni“, rekao je komesar EU za industrijsku strategiju Stefan Sežurn. „(Ograničenja) izvoza povećavaju našu volju za diversifikacijom“.

Evropsko udruženje dobavljača automobilske opreme CLEPA saopštilo je da je nekoliko proizvodnih linija zatvoreno nakon što su zalihe potrošene, što su ocenili kao „poslednje upozorenje na rastuću pretnju proizvodnji zbog kontrola“.

Od stotina zahteva za izvozne dozvole koje su dobavljači automobilske opreme podneli od početka aprila do sada je odobreno samo četvrtina, dodaje CLEPA, a neki zahtevi su odbijeni iz (kako je ovo udruženje opisalo) kao „veoma proceduralnih razloga“.

Iako se kineska objava o ograničenju izvoza u aprilu poklopila sa širim paketom odmazde protiv tarifa Vašingtona, mere se primenjuju globalno i izazivaju zabrinutost među širom sveta.

Kompanija BMW je saopštila da je deo njene mreže dobavljača bio poremećen, ali da su njene fabrike radile normalno.

Nemački i američki proizvođači automobila žalili su se da ograničenja koja je Kina uvela, nakon slične žalbe indijskog proizvođača električnih vozila prošle nedelje.

Matijas Midrajh, član upravnog odbora za elektrifikovani pogon kod nemačkog dobavljača automobilske industrije ZF Friedrichshafen, rekao je da je kompanija uglavnom uspela da dobije potrebne dozvole od Kine.

Na konferenciji za medije u utorak, rekao je da je zabrinut da bi situacija na kraju mogla da liči na nestašicu kompjuterskih čipova tokom pandemije COVID-19, koja je izbrisala milione vozila iz proizvodnih planova automobilskih kompanija.

Oslanjanje na Kinu

Proizvođači automobila, od Dženeral motorsa do BMW-a i glavni dobavljači poput ZF-a i BorgVornera, istražuju ili su razvili motore sa niskim do nultim sadržajem retkih zemnih elemenata u pokušaju da smanje svoju zavisnost od Kine, ali malo njih je uspelo da poveća proizvodnju ili da smanji troškove.

BMW je počeo da ugrađuje elektromotore bez magneta u svoju najnoviju generaciju električnih automobila, ali mu je i dalje potreban retki zemni element za manje motore koji pokreću komponente poput brisača za šoferšajbnu.

„Ne postoji rešenje za naredne tri godine osim da se postigne sporazum sa Kinom“, ocenio je Andreas Krol, generalni direktor kompanije Noble Elements, uvoznika retkih zemnih elemenata za srednja preduzeća i startapove bez sopstvenih zaliha.

„Kina kontroliše praktično 99,8 odsto svetske proizvodnje teških i retkih zemnih elemenata. Druge države mogu da (ove resurse) proizvode samo u minimalnim količinama, praktično u laboratorijskim razmerama“.

Spori tempo ublažavanja kontrole izvoza ključnih minerala iz Kine postao je fokus Trampove kritike Pekinga, jer tvrdi da je time prekršeno primirje postignuto prošlog meseca o ukidanju carina i ostalih trgovinskih barijera.

Tramp je pokušao da redefiniše trgovinske odnose Sjedinjenih Američkih Država sa svojim najvećim ekonomskim rivalom uvođenjem visokih carina na robu vrednu milijarde dolara, u nadi da će smanjiti trgovinski deficit i vratiti industrijsku bazu.

Uveo je carine Kini i do 145 odsto, ali ih je smanjio nakon velike (ras)prodaje akcija, obveznica i valuta, odnosno panike investitora. Kina je odgovorila sopstvenim carinama i koristi svoju dominaciju u ključnim lancima snabdevanja kako bi ubedila Trampa da popusti.

Očekuje se da će Tramp i kineski predsednik Si Đinping razgovarati ove nedelje kako bi pokušali da izglade svoje razlike, a očekuje se da će ograničenja izvoza biti visoko na dnevnom redu.

Kina i EU razmatraju jaču trgovinsku saradnju kao odgovor na Trampove carine