Strateški zaokret naftnog giganta – od espresa do geopolitike

Naftna industrija u čitavom svetu, a posebno u Evropi, nalazi se u tranziciji. Na svim frontovima, od geopolitike, preko ekologije do promena u navikama i zahtevima potrošača, šabloni poslovanja koji su bez mnogo razmišljanja u XX veku donosili uspeh, danas zahtevaju sve veća prilagođavanja. Jedan od najboljih primera za to je najveća slovačka naftna kompanija Slovnaft, koja ove godine slavi 130 godina postojanja.

Kompanija koja je donedavno bila klasičan nacionalni naftni gigant, danas je osim toga i najveći lanac kafeterija u Slovačkoj, sa 9,8 miliona prodatih šoljica kafe na svojih 238 pumpi. Odnosno “servisnih stanica”, kako Slovnaft insistira da je pravilniji naziv za njihovu mrežu objekata za prodaju goriva.

Razlika u terminologiji odražava i razliku u pristupu mušterijama i njihovim sopstvenim očekivanjima od toga šta stanica u koju će vozač usput svratiti da natoči benzin, zapravo treba da bude. A kako se ispostavlja, ovih dana ta stanica treba da bude kafić, i to dobar.

– Kako bismo mogli da garantujemo za identičan kvalitet espresa na svim našim servisnim stanicama, kafa za čitavu grupu se prži u namenskoj Roastar fabrici u Mađarskoj. Koristimo visoko kvalitetnu arabiku i kombinaciju arabike i robuste – kaže Timea Rajher, direktorka maloprodajne mreže u Slovnaftu. Ova naftna kompanija tako je postala najveći lanac kafea u Slovačkoj.

Ali nije u pitanju samo kafa. Slovnaft je u 2024. prodao i 6,9 miliona hot-dogova, najpopularnijeg proizvoda u okviru koncepta Fresh Corner, koji je MOL grupa, čiji je Slovnaft deo još od 2000. godine, uvela u svim zemljama u kojima posluje, uključujući i Srbiju. Koncept, međutim, ide znatno dalje od viršli. U zavisnosti od kupovnih navika potrošača, lokacije i zemlje, na servisnim stanicama od Beograda preko Budimpešte pa do Bratislave mogu se naći sendviči sa mocarelom, salate, omlet spremljen po porudžbini, gulaš, paste i kolači – asortiman kakav se retko očekuje na stajalištu pored autoputa.

U Bratislavi gde je Slovnaft organizovao posetu rafineriji za međunarodnu grupu novinara, servisne stanice su opremljene i kancelarijama za poslovne sastanke, a nude čak i uslugu kupanja kućnih ljubimaca – sve u nastojanju da diversifikuju uslugu i boravak na stanici učine atraktivnijim za vozače. Sve to je, kako kažu, rezultiralo i sada već značajnim učešćem prihoda od prodaje robe i usluga nevezanih za gorivo na njihovim stanicama.

Foto: Aleksandar Milošević

U sklopu toga su i brojne druge inovacije, pa je tako kompanija kao pilot projekat instalirala solarne panele na 20 objekata, što je rezultiralo uštedom od 50.000 evra i proizvodnjom 220 megavatsati struje u prošloj godini. U mobilnoj aplikaciji Slovnaft MOVE koja popustima i na druge načine gradi lojalnost kod potrošača, primenjeni su elementi gejmifikacije, koje danas koriste svi, od Najka do Duolinga, kako bi korisnike dodatno vezali za svoje usluge, što je sve rezultiralo sa 730.000 preuzimanja.

Kompanija detaljno prati i poredi navike potrošača, pa tako Timea Rajher recimo zna da se u Hrvatskoj daleko više pije espreso nego na primer u Slovačkoj gde potrošači piju velike kafe s mlekom. Za naftnu kompaniju koja samo u jednoj zemlji prodaje deset miliona šoljica kafe godišnje, ovakvi detalji znače više nego što bi se na prvi pogled pomislilo.

Sve ovo je samo deo krupnih zaokreta u naftnoj industriji, koja globalno teži i diversifikaciji prihoda i generalno čistijem portfoliu proizvoda. Od kada je mađarski MOL preuzeo Slovnaft, u modernizaciju i razvoj oloženo je 3,1 milijardu evra, a samo ove i naredne godine slovačka naftna kompanija će investirati još 350 miliona evra.

Deo ovih ulaganja odnosi se na razvoj alternativnih goriva, poput biodizela dobijenog iz ljuske indijskog oraha ili goriva za avione nastalog preradom iskorišćenog jestivog ulja. Delom je ovo podstaknuto regulativom, jer recimo avio-kompanije u Evropskoj uniji moraju da koriste bar dva procenta “održivih goriva” u svojoj potrošnji, ali je delom i rezultanta šireg trenda “zelenog zaokreta” u energetici.

Perionica za pse na Slovnaftovoj servisnoj stanici u Bratislavi Foto: Aleksandar Milošević

Zaokret, ali drugačije prirode, Slovnaft čeka i po pitanju toga odakle nabavlja šest miliona tona sirove nafte, koliko godišnje preradi. Slovnaftova rafinerija je, naime, napravljena za preradu ruske nafte, što je sa napadom na Ukrajinu postalo problem, s obzirom na zapadne sankcije Rusiji i stratešku odluku Evropske unije da što više smanji svoju zavisnost o ruskim energentima.

Ranije, Slovnaft je praktično svu naftu dobijao iz Rusije putem naftovoda Družba na koji je rafinerija direktno spojena, međutim, prošle godine je udeo neruske nafte uspeo da dostigne 20 odsto. Ipak, to znači da je slovačko snabdevanje gorivom i dalje zavisno od Moskve.

Kompanija radi na tome da se to smanji. Do sada su testirali 14 različitih tipova nafte i procenjuju da će im biti potrebno ulaganje od 200 miliona dolara, kako bi mogli da budu “fleksibilniji u preradi različitih tipova sirove nafte”. Kako bi cela MOL Group postala “potpuno fleksibilna”, potrebno je 500 miliona dolara.

Slovnaft očekuje da ulaganja u diversifikaciju završi do 2027, kad će osim preko Družbe moći da se snabdeva i preko JANAF-a iz Hrvatske. MOL je, međutim, od izbijanja rata u Ukrajini imao velikih zamerki na izuzetno visoke cene koje je JANAF, uživajući položaj praktično jedine alternativne rute, počeo da naplaćuje transport, tako da ostaje da se vidi koliko će tada ova neruska nafta biti ekonomski prihvatljiva za regionalne rafinerije, uključujući Slovnaft.

Neće biti prvi put da cenu geopolitike plaća ekonomija.